Do kraja godine Srbija će dobiti Nacionalni plan upravljanja otpadnim vozilima i biće utvrđeni ekonomski instrumenti u toj oblasti, najavio je pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić na okruglom stolu „Upravljanje otpadnim vozilima i naknadama za njihovo zbrinjavanje“ u Privrednoj komori Srbije.
Evropska komisija je dobro ocenila prenošenje propisa iz EU zakonodavstva u Srbiju, ali je njihova implementacija na niskom nivou, naročito u odnosu na Direktivu o otpadnim vozilima, rekao je Vesić i dodao da imamo mali broj dozvola za tretman otpadnim vozilima. Ukazao je na neophodnost strože kontrole upravljanja otpadnim vozilimai zbog bezbednosti saobraćaja, zato što veliki broj otpadnih vozila završi rastavljen na delove na crnom tržištu. Kako je naveo, veliki broj dozvola za upravljanje otpadnim vozilima je izdat, ali većina samo za skladištenje, a samo četiri dozvole za tretman vozila su aktivne i neophodno je proširiti tu mrežu. U procesu pristupanja smo obavezni da prenesemo sve propise do 2018. i da uspostavimo ponovnu upotrebu i reciklažu najmanje 85 odsto od ukupne mase otpadnih vozila. U EU je taj procenat sada 95 odsto – rekao je pomoćnik ministra Vesić.
Kako je objasnio direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, svake godine raste broj vozila prijavljenih na osnovu obaveze izveštavanja toj Agenciji. Prema rečima savetnika u Centru za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije Siniše Mitrovića, pitanje određivanja podsticaja reciklažnoj industriji je ključno pitanje kako bi se taj sistem uveo u red, a preduslov da Carina, Agencija za zaštitu životne sredine, Agencija za bezbednost saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova budu povezani u praćenju tokova otpadnih vozila.
Primer sistema upravljanja otpadnim vozilima u Hrvatskoj predstavio je član upravnog odbora i ekspert za posebne tokove otpada C.I.O.S. grupe iz te zemlje Željko Teufel, koja ima koncesiju za upravljanje otpadnim vozilima na njenoj teritoriji. Istakao je da najznačajniju ulogu u regulisanju sistema upravljanja otpadnim vozilima ima Fond, kao i da u Hrvatskoj u proseku ima oko 1,5 miliona vozila na ulicama godišnje, na koja su naplaćene takse zahvaljujući odličnoj komunikaciji Fonda i Carine. Ipak, oko 35 odsto otpadnih vozila završava na crnom tržištu Hrvatske.
Ekološka taksa po toni vozila stavljenog na tržište Srbije iznosi 12.000 dinara, podsetila je savetnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Ljiljana Đorđević i dodala da je tokom prošle godine 627 preduzeća na tržište stavilo više od 270.000 tona vozila.
Predsednik Asocijacije uvoznika i distributera vozila Milan Vukasović je rekao da se godišnje u Srbiju uveze oko 100.000 polovnih vozila u proseku, a između 20.000 i 22.000 novih. Ekološku taksu plaćaju uvoznici novih vozila, dok oni koji uvoze polovna preko privatnih lica ne plaćaju. On je to ocenio kao veliki paradoks i problem u auto-industriji.
Direktor Centra za reciklažu iz Železnika, koji poseduje dozvolu za tretman otpadnih vozila, Dragan Ilić je zaključio da je neophodno da za početak javna preduzeća poput Vojske Srbije, Parking servisa, policije i EPS-a kao obavezan uslov na tenderima za zbrinjavanje otpadnih vozila propišu da operater mora posedovati validnu dozvolu za tretman otpadnih vozila, da se ne bi ponavljale situacije u kojima takva vozila na javnim tenderima završe na nelegalnim otpadnima, odnosno na crnom tržištu.
Cilj skupa koji je organizovao Centar za reciklažu iz Železnika uz podršku PKS bio je sagledavanje problema upravljanja otpadnim vozilima i iskustva razvijenih zemalja u toj oblasti.